Жерар де Нервал је рођен 22. маја 1808. године у Паризу. У ствари то је био псеудоним француског писца, песника и преводиоца Жерара Лабрунија Његова мајка, Марија Маргерит Антоанет Лоран, била је ћерка продавца одеће, а његов отац Етјен Лабруније је био млади лекар који се добровољно пријавио да служи као лекар у војсци под Наполеоном
У јуну 1808. године, убрзо након Жераровог рођења, Етјен је регрутован. Са својом младом женом пратио je војску по Немачкој и Аустрији, да би на крају био стациониран у болници у Глогову. Док су путовали на исток, они су свог новорођеног сина Жерара оставили на бригу ујаку Жерарове мајке Марије Маргерите, Антоану Бушеу, који је живео у Мортефонтену, малом граду у региону Валоа, недалеко од Париза. Марија Маргерит је умрла пре него што се вратила у Француску, 29. новембра 1810. године. Жерар је имао две године. Његов отац Етјен је учествовао у француској инвазији на Русију и тек по повратку у Француску 1814. узео је свог сина и вратио се у Париз, започевши медицинску праксу.
Године 1822. Жерар се уписао на колеџ Карла Великог. Ту је упознао и спријатељио се са Теофилом Готјеом. Тада је почео озбиљније да се бави поезијом, а посебно га је привлачила епска. Прве радове објавио је 1826. године.
Са 19 година, са незнатним знањем немачког језика, започео је амбициозан задатак превођења Гетеовог Фауста. Његов прозни превод појавио се 1828. Упркос бројним недостацима, превод је имао много заслуга и у великој мери је учврстио његову песничку репутацију. Кроз своје преводе, Нервал је одиграо важну улогу у упознавању француског читаоца са делима немачких романтичарских аутора, укључујући Клопштока, Шилера, Биргера и Гетеа.
Жерар де Нервал је дуго био сврставан у групу „других“ или чак „мањих“ романтичара и одвајан од четири „велика“ представника француског романтизма (Ламартин, Иго, Вињи, Мисе). Поред специфичности његове поезије, која се умногоме разликовала од дотадашње и од њему савремене песничке тенденције, и сам Нервал је допринео таквом статусу, јер своја најбоља песничка остварења није објављивао у самосталним збиркама, већ их је припајао прозним делима.
По неким својим цртама Нервал је изразити романтичар. Био је један од првих припадника групе „Млада Француска“, која је представљала активно тело романтичарског покрета. У духу тадашњих интелектуалних тежњи он се интересује за егзотичне земље, за примитивне народе и фолклор, домаћи и страни.
Међутим, оно што Нервала чини романтичарем у најчистијем смислу те речи јесте његова потпуна искреност. За њега писање није било забава или средство за постизање успеха, па чак ни обична унутрашња потреба, већ питање опстанка. Сва његова животна судбина била је везана за књижевни стваралачки рад. Цело поетско дело Жерара де Нервала је помно праћење и бележење сопствених доживљаја, немира, патњи, лутања и надања.
Нервалов углед као песника нарочито је порастао после појаве симболизма, на који је извршио велики утицај. Тај утицај је обележио обе струје овог правца: ону коју је везана за Верлена и Малармеа, а води до Валерија, и другу, која од Рембоа, преко Аполинера, води до надреализма.
Као и касније симболисти, Нервал тражи везе (кореспонденције) међу свим стварима света, тражи односе између сна и јаве, настоји да схвати скривени смисао свега што нас окружује и да то дочара више сугестијама, наговештајима, него експлицитним објашњењима. Његове песме су без реторичких елемената, херметичне, испуњене речима без прецизног и јасно одређеног значења које имају призвук магичних формула. Пре симболиста и надреалиста Нервал укида границе између нормалног и ненормалног, понире у подсвест и тежи интуитивном откривању апсолутног.
Тај утицај се осећа и у модерној поезији и прози. У погледу истраживања времена Нервал је претходник Марсела Пруста, што је и сам Пруст признавао, називајући га највећим генијем 19. века, поред Шатобријана. Уместо објективног узимања прошлости која је евоцирана помоћу интелектуалног памћења, Нервал уводи афективно памћење, субјективно и непосредно, које боји и оживљава прошлост.
Жерар де Нервал се обесио о уличну светиљку 26. јануара 1855. године у Паризу.
