кроз један облик црнила,
баца у дебело и големо море
ти си се, баш као месец,
штавише огледало, распрснуо:
рад љубави према
ивом мору,
рад миља,
према оном који њиме плови,
рад заљубљености у све
што је опшивено обалама.
Оваква конгрегација, с очима
од сребра,
уроњена, у твоје мишљење,
што мотри,
Госпође, жељни и зажељни,
последња је оаза мог чистог
и једнодушног мидеала.
Он је твој одраз тебе,
у свести, тебе правог;
мир, јасноћа и финоћа,
истоветни своме имену,
свест божанска, једна,
уживана и уживатељка,
ужитак, магично назбан,
суштински.. суштински.
•Превод Надежда Милекић и Раша Ливада
