
Борисав Бора Симић, песник и мачвански небески сањар, рођен је 27. септембра 1929. године у Глушцима код Богатића где проводи сав свој живот. Несхваћен, а често и понижаван од својих сељана због склоности ка писању и поезији, он пише и објављује још од своје младости у разним листовима и часописима: Круг, Глас подриња, Завичај, Село, Задругар, Књижевност, Савременик, Путеви, Расковник, Кораци...
Шесдесетих година, заједно са Добрицом Ерићем, Даринком Јеврић, Момчилом Тешићем, Вукосавом Андрић, Србољубом Митићем и другим песницима тог доба, бива заступљен у антологијама и изборима песама у редакцији Драгише Витошевића и др Владете Кошутића Орфеј међу шљивама (Крагујевац, 1963) и Цветник (Просвета). Те антолoгије су сем на српском, штампане и на италијанском, француском и шпанском језику. Такође, заступљен је и у много заједничких збирки и зборника поезије (Ризничари земље, Мачванска лирика, Посавска лира, Српска сеоска поезија...)
Међутим, иако уважаван и од критике и од публике, на сопствену збирку песама чека све до 1995. године кад му излази прва поетска књига Гвоздено детињство, а већ следеће (1996) излази му збирка Озарје,а 2008. године и Локвањ који слика Битву.
О Бори Симићу снимљене су многе радио и ТВ репортаже.
Борисав Бора Симић је преминуо 3. јануара 2016. године у Београду, а сахрањен на месном гробљу у Глушцима.