Упалила сам свећу, и у Тебе гледам.
Борим се да успем, све да Теби предам.
Кад пред Тобом станем, више речи нема,
неко покајање почне да се спрема.
Одакле мени право, да ја Ти име спомињем,
него знаш добро, и саму себе опомињем,
волела бих много, да смо сви са Тобом,
и да свакој лажи, ми кажемо збогом.
Ти Пресвети Боже, премудрости наша,
из љубави рекао си, одлука је ваша.
Сваки дах са Тобом, мисао је боља,
ко сам да се мешам, кад слободна је воља.
Ал’ милост је Твоја једино што живи,
и којој се цела васиона диви,
не извлачи је из мене победниче Ада,
јер тад и мој живот у том бездану страда.
Не смем да Ти пишем, толико је тога,
велика су страдања и народа мога,
молитвом се клањамо сваком Твоме Свецу,
услиши Свети њихове, и помилуј нам децу.
Знам, слушали нисмо и сами смо криви,
без милости Твоје, не бисмо ни били живи,
ал’ нек деца наша Твоје добро желе,
и не помисле никад, да међ собом се деле.
Дај нам мили Боже, твога опроштаја,
молитвама нашег Светог Николаја,
одагнај нам Боже те мисли што нас даве,
јер сви смо ми чеда Светитеља Саве.
