скрита од њихових несташлука
Не знам да мрзим, волим људе
одбијам лажи које њима нуде,
а људи умјесто да се пробуде
замке ми праве да ми суде
Има ли грешкама краја?
Обрех се у замку промашаја
Отворена врата свих одаја
а тамо промаја
Све празно. Нема звука
Паучина је, а нигдје паука
У огромном холу
згрчена у болу
стадох пред огледалом истине
„Гдје су грешке усред ове празнине?“
И као да ми рече неко:
„Кроз Библију је Бог реко
доћи ће доба неко
да зли људи у име Бога
поставе законе своје
и људима судбину кроје.
Владаће људи који лажу
Много говоре, а ништа не кажу
Користе друге кô своју стражу
док се у изобиљу пренемажу.“
(Из књиге Остварено пророчанство)
