Биографија
Хуан Рамон Хименез рођен је у Могуеру (Андалузија) 24. новемрба 1881. године. Био је шпански књижевник (лиричар). Хименез је почео писати као петнаестогодишњак и своју прву књигу објавио је са 19 година. Образовао се на Језуитској академији покрај Кадиза и накратко је студирао право на Универзитету у Севиљи. Радио је двадесетак година као уредник многобројних часописа и као преводилац. Боловао је од депресије.
Сматран је представником модернизма, али се његов рад током година мења и помало удаљава од модернизма. Познат је по томе што је заступао и култивисао тзв. чисту поезију (poesía pura). Био је веома плодан песник. Међу његова познатија дела спадају: „Спиритуални сонети“ (1914–1916) „Камен и небо“ (1919), „Поезија у стиху“ (1917–1923), „Поезија и проза у стиху“ (1932), „Гласови моје песме“ (1945) и „Животиња на дну“ (1947).
Добитник је Нобелове награде за књижевност 1956. године.
Након што је избио грађански рат, Хуан Рамон Хименез се противио франкизму, па је живео неко време у егзилу на Куби да би 1946. године нашао свој други дом у Сан Хуану у Порторику, у којем је и умро 29. маја 1958. године.
