Па шта се осећа!
Питагора
Човече, слободни умниче! мниш уман
тек ти си на свету где свуд живот хода.
Кроз моћи што имаш твоја је слобода,
А за стремње твоје свемир је одсутан.
Поштуј и у зверки дух марљив и мутан
цвет је душа коју отвара Природа;
метал може тајну љубавну да ода;
''Све осећа!'' Бићем у свему си спутан.
Гнај, са слепог зида, поглед што те рани
с материјом самом неки глас је сливен.
Не дај јој да служи нечасној накани!
И у мрачном бићу почива Бог скривен;
а ко младо око скрито трепавкама,
чисти дух се шири под кором од кама!
