скривајућ брижно надахнуће,
напој песника водом с твог зденца,
осети сама кад му је вруће.
Раскопчај јелек краљице горда,
покажи путе божанског раја
кад га опхрва сва та лепота,
тада се стиху не види краја.
Пусти га да ти савија грање,
ти брезо бела витога стаса
и макар само пред свитање,
осети мирис твојих таласа.
Отопи санте поларне белине,
подигни таласе модрих океана,
пробуди музику уснуле тишине
и песма се однекуд рађа сама.
(2016)
Из збирке Испод маховине (2020)
