у ово лудо време које трчи
нудим вам дружину љубавних речи.
И док кроз сунца зраке пливам
у дружби смиља и речи попут осунчаних лептира,
вас снивам.
Дубоко жалим. Одбили сте.
Лош трговац је песник.
Гледам. Не видим ништа.
Одлазим са попришта.
Људи су изгубили себе.
Воле, а срце им зебе.
И куда ићи,
а на право место стићи?
Има ли овом краја
ил живим на месту промашаја?
(Из књиге поезије Пробуђене риме)