Ко се год загледо у Сунце, прегорно,
Том се причињава пред оком, упорно
Нека црна тачка. Очи бије хридом.
У младости лудој, да се до ње винем
Усудих се Славу погледом да шинем,
И црна ми тачка заигра пред видом.
Од тада у све се унела, да збрља,
Сви смо ми у власти тих злокобних мрља
О стрепњо ужасна, свима нама вају!
О коби свирепа! Сви смо твоја чеда,
А само је Оро што, некажњен, гледа:
Славу нетремице, и Сунце у Сјају.
Превео с француског Станислав Винавер
Из књиге Бубе у глави
(Антологија песама полуделих песника)
