Textual description of firstImageUrl

Милорад Павић‎ | ПОСЛЕ СВЕГА



*
Ако би ми опет купила
Свеску празних листова без црта
Можда бих најзад могао
Да ти напишем љубавно писмо
Последње место првог

*
Био сам срећан, а нисам знао,
Била си несрећна, а ниси знала.
Када смо схватили било је касно
Заувек за мене, али не и за тебе
Но ни то ниси знала

*
Код “Љубића” смо јели
Телетину са печеним поврћем
Ти си седела несрећна и здрава
А ја срећан и болестан
У огледалу иза тебе
Кола и људи што иду низ улицу
Ишли су уз улицу

*
За рођендан купила си ми књигу
Читам је твојим очима
И вребам оно што би се у њој
Могло теби свидети
За мене књиге више нема

*
Неки нас непојамно мрзе
Други нас много воле
Ја сам навикао на то, ти не
Ја рачунам само оне друге
Ти само оне прве

*
Ти си видовита, боље видиш будућност
Ја не, ја боље видим прошлост
Ти само мислиш о прошлом
Ја само маштам о будућности
Можда свак жели што нема

*
Једна жена нам је прорекла
Будућност неће личити на прошлост
Ја не верујем у то пророчанство
На твој сунцобран уписао сам
Све лепе дане наше прошлости
Све црне дане наше прошлости
Ти си уписала на мој кишобран
Ни ти не верујеш у то пророчанство

*
Један древни човек је написао
Не могу живети ни с тобом ни без тебе
Када сам то прочитао рекох
Како је ствар лепо речена
Данас ме боли уво да ли је ствар лепо речена
Сад знам да је то истина

*
У младости тело је испред духа
У старости дух је испред тела
Знам да сам у послу и у љубави
Искористио тренутак
Када су дух и тело били равноправни
Сада је како мора бити

*
Била си млада, лепа и талентована
Био сам срећан због твог талента
Била си несрећна због мог талента
Од којег није остало времена за нас
А ја сам мислио да таленат нема године

*
Говорио сам књиге су наша деца
Чим се осамостале прхнуће у свет
Чим то би наша деца прхнуше у свет
Чим то би наше књиге прхнуше у свет
Сад нам је кућа без малтера што спаја

*
Један Рус каже да се време
Зауставља у материји а тече у енергији
Ја мислим да наше Сада, наш живот
Настаје на пресеку вечности и времена
Ти кажеш да ћеш још само четири године
Моћи да носиш лепе хаљине



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана