Биографија
Анђелко Заблаћански рођен је 4. децембра 1959. године у Глушцима код Богатића у Мачви. Школовао се у родном месту, Сремској Митровици и Новом Саду. Поезију, афоризме и кратке приче пише од ране младост.
Објавио је збирке песама: Рам за слике из снова (1992), Игра сенки (2004), Птица на прозору (2007), Сан напукле јаве (2009), Раскршћа несанице (2012), Пијано праскозорје (2014), Мали ноћни стихови (2019), Ноћи вучјег зова (2020), Перо, метафоре, тинта – изабране песме (2021), Кораци од сна/Steps from a dream (2022), Месечеве очи (2022); збирку афоризама Палацање (2006); збирку превода руске поезије Од Пушкина до Капустина (2019); књигу прозе, афоризама и сатиричне поезије Иза линије (2020).
На 21. Шумадијским метафорама у Младеновцу (2008), у категорији кратке приче, добио је прву награду за приповетку Везирове сузе.
На санктпетербуршком поетском фестивалу Поезија улице (2014) освојио је равноправно прво место са још четири песника песмом Доброчинство (Барону Штиглицу).
На 7. конкурсу Слапови Вучјанке у организацији Дома културе Вучје (2022) његова песма Носталгија освојила је прво место.
На 6. конкурсу Дринских књижевних сусрета у Зворнику (2022) освојио је прво место за рукопис збирке поезије Месечеве очи у конкуренцији песника из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе.
Песме су му преведене на руски језик и објављено у руским часописима, а такође и на енглески, белоруски, бугарски, мађарски... Афоризми су му преведени на македонски и објављени у Бисери балканског афоризма (2010).
Приређивач је добро прихваћених и посећених интернет сајтова светске и наше поезије. Главни је уредник часописа за књижевност Суштина поетике.
Члан је Удружења књижевника Србије.
Живи у Глушцима.
