И из пепела се ево родила
Никад скривено Бога служила
А толико дуго се са болом дружила.
Касно је да ми причате шта је изнад Хималаја
И шта се крије на дну океана
И у галаксији гдје је срећа.
Дуго ми ломисте снове
И уништавасте оазе
Доста ми на пут просипасте драч
И осмијех претварасте у плач
И тад ми нисте могли ништа.
Ја знам шта је изнад Хималаја
И шта се крије на дну океана
У галаксији гдје је срећа
И гдје се крије бол највећа
И знам да ће доћи час
Када ће Бог да вам суди.
Само ћу вас погледати мрко
Кад будете тражили спас
И хтјели са мном да се дружите.
(Из књиге Љепота спознаје)
