Љубим те, грлим
и желим у себи
То тело Аполона
Требам те љубави моја
Тајанственост је лепа, ал учини нешто
да време иде брже
Сада је снег и све је бело...
Ал долази зелена шума
и невине белине бехар
И она златно жута
попут презреле жеље за тобом
Хајде да заједно слушамо
како птице певају!
Ево, ја излазим...
И моја радна соба остаје сама
Заједно беремо жуте јагорчевине
Ох! Чудо моје
Хајде да се смејемо
И личимо птици у лету
У пољу цвету!
Хајде да срцу дамо реч
Хајде да жеља процвета
у погледу
Хајде да гледамо величанствен одсјај
топлог снега под звездама!
Хајде да се играмо
све испочетка!
И опет... И опет...
Хајде да исцртамо пут узбрдо
и слушамо како глиновита земља
под стопалима нам се ломи... Пуца
И расте врт мирисног биља
Хајде да заувек светлимо
у мирисном врту цветног царства!
Ох! Чудо моје
Хајде да потопимо све тмине!
Хајде, изаберимо живот
пред којим тону све горчине!
Хајде да личимо птици у лету
У пољу цвету!
Хајде заборавимо шта ће рећи
колотечина отрцаних дроњака!
Ох! Чудо моје...
Ти знаш
Ја знам
За нас је крај
Недостижна ствар.
(Из књиге поезије Пробуђене риме)
