У врбаку стидљиво бих чекô
Да њу мајска мјесечина зари.
Кô да гледам – и сад стоји неко
Тамо где су сломљени ластари.
На судбу нам бацили камење,
Не знадосмо какво зло нас чека.
Голгота је сједо ми прамење,
Без снаге је и планинска ријека.
Класје жита само сузе шкропе,
Сви путељци без иједне стопе,
На узглављу свели јорговани
Не миришу већ на њу сјећају,
Љетње ноћи у сребра одсјају –
Шедрвани и минули дани.
23. јун 2020.
Из збирке Месечеве очи (2022)
