Textual description of firstImageUrl

Српске епске песме

Епске песме су добиле име од грчке речи епос, што значи реч, говор, прича. За разлику од лирских песама, у којима се, у првом реду, исказују осећања, у епској поеyији се пева о неком догађају.
Узимајући као показатељ време, односно историјске догађаје о којима песме сведоче, Вук Караџић је нашу епику поделио на песме најстаријих времена, песме средњих и песме новијих времена.
Према стиху у ком су испеване, епске песме се деле на песме дугог стиха - бугарштице (петнаест до шеснаест слогова) и на песме кратког стиха (десет слогова).
Десетерачка епска поезија је изузетно стара и представља особену песничку повесницу. Пева о разним историјским догађајима и личностима. Вук их је назвао јуначким песмама. Спадају у најлепша дела наше народне књижевности. Певају се уз гусле. Њихова мелодија је једнолика, отегнута, широка, и потпуно одговара њиховом садржају.
Поред наведених подела, српска народна епска поезија дели се по циклусима:
1. Неисторијски (легендарни)
2. Преткосовски
3. Косовски
4. Циклус Марка Краљевића
5. Покосовски
6. Хајдучки и ускочки циклус
7. Циклус ослобођења Србије и Црне Горе

Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | MOJ SAJT ™ - DESIGN