Тај цар Наполеон, гле
Нови је Цезар, веле
Окупљеној чети збори:
— Тамо по'итајте
Ка гордој гори;
Не оклијевајте !
У земљу људи несаломних.
Срца гвозденијех
Стијења мрачних и непојмних
Ка' врата пакленијех.
Чекаће вас с топовима
Хајдуцима и змајевима.
— Четовође, добро знајте!
У смрт хитате ;
Горде кланце загледајте,
Зато стан'те !
Јер у гротлу горском
Топови ће се саломити;
Са литица страшним праском
Крши вас ће све згромити.
Црна Горо, Богу мила!
Слободна за вазда била.
Ка снијег
На твојим брдима.
