као мало, наивно дијете
поред снијежног покривача
и рекле:“ Ево нас свијете!“
И све се пробудило
и почело да расте
сунце је топлину нудило
могли су сви да се почасте
Сад кише падају
тмурни облаци небом језде
ноћи су прохладне
облаци су скрили и звијезде
Јесен, као стара дама
остварила је своје снове
све што је процвјетало
претворило се у плодове
А она, вредница права
сакупља сво то благо
дала је храну чак и за мрава
да свима буде зимовање драго
Ослободила је и птице
пустила их да иду на југ
кад уморна сједне поред шпорета
иње на прозору биће јој друг
Иако је мудрица стара
напунила шпаизе и амбаре
кад снијег почне ливаду да шара
за њом више неће да маре.
(Из књиге Новости из бакине шкриње)
