Textual description of firstImageUrl

Пабло Неруда | СОНЕТ бр. 27


Гола си тако једноставна ко једна од твојих руку,
глатка, земаљска, малена, обла и прозрачна,
имаш црте месеца, путеве јабуке,
гола си тако танка као голо жито.

Гола си тако модра као ноћ на Куби,
на коси имаш звезде и биљке повијуше,
гола си тако жута и неизмерна
као лето у некој златној цркви.

Гола си малена ко један од твојих ноката,
обла, танка, ружична све док се не роди дан
и док се не повучеш у подземље света

као у дугачак тунел одеће и дела:
твоја се светлост гаси, одева се и остаје без лишћа
и поново се претвара у једну голу руку.
Textual description of firstImageUrl

Жак Превер | РЕКА

Твоје младе груди
Блистале су на месечини
Али он је бацио
Ледени камичак
Хладни камен љубоморе
На одсјај
Твоје лепоте
Што је играла гола на реци
У велесјају лета
▪ Превео Мирослав Караулац
Textual description of firstImageUrl

Жак Превер | КРВ И ПЕРЈЕ

Шево успомена
То твоја крв тече
А не моја

Шево успомена
Стегао сам своју песницу

Шево успомена
Лепа мртва птицо
Није требало да слетиш
И зобљеш из моје руке
Зрнца заборава
Textual description of firstImageUrl

Жак Превер | БУКЕТ

Шта ће ти девојчице
То тек узбрано цвеће

Шта ће ти девојко
То цвеће што сахне

Шта ти лепа лепа жено
То цвеће што копни

Шта ће ти старице
То увело цвеће

− Чекам победника
• Превео Мирослав Караулац
Textual description of firstImageUrl

Жак Превер | НЕ ПЕВАМ ЈА

Не певам ја
већ цвеће што га видех

Не смејем се ја
већ вино што сам га пио

Не плачем ја
већ моја несрећна љубав.
• Превео Мирослав Караулац
Textual description of firstImageUrl

Чарлс Буковски | ПОСЛЕДЊЕ РЕЧИ


речи су дошле и отишле
ја седим болестан.
телефон звони, мачке спавају.
Линда усисива.
ја чекам на живот,
чекам на смрт.

волео бих да могу рећи нешто храбро.
то је прљави трик,
али стабло под прозором то не зна:
посматрам га како се њише на ветру
обасјано послеподневним сунцем.

немам више ништа да кажем.
сад само чекам.
свако се с тиме суочава сам.

ох, некад сам био млад,
ох, некад сам био невероватно
млад!
Textual description of firstImageUrl

Чарлс Буковски | ОТКУД ЈА У ИМЕНИКУ


мушкарци зову и питају ме.
зар сте ви стварно Чарлс Буковски,
писац?

понекад сам писац, кажем,
најчешће ништа не радим.

чујте, питају, свиђа ми се то
што пишете – имате ли нешто против
да дођем са десетак пива?

можете их донети, кажем,
под условом да ви не улазите...

када ме позову жене, ја кжзем:
о, да, пишем, ја сам писац,
осим што баш сада не пишем.

глупо се осећам што вас зовем,
кажу, и била сам изненађена
када сам вас пронашла у именику.

има разлога за то, кажем,
него, што не свратите
на пиво?

неће вам сметати?

и оне стижу
згодне жене
узорног ума, тела и ока.

често не буде секса
али навикао сам на то
јер добро је
јако је добро само их гледати –
а понекад ме чак
послужи и неочекивана срећа.

за човека од педесет пет који није спавао са женом
до своје двадесет треће
и не баш често до својих педесет
мислим да би требало да останем
у телефонском именику
све док не добијем онолико
колико и сваки просечан мушкарац.

наравно, морам и даље
да пишем бесмртне песме
али инспирација је ту.
Textual description of firstImageUrl

БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ

Два су бора напоредо расла,
Међу њима танковрха јела;
То не била два бора зелена,
Ни међ’ њима танковрха јела,
Већ то била два брата рођена:
Једно Павле, а друго Радуле,
Међу њима сестрица Јелица
Браћа сеју врло миловала,
Сваку су јој милост доносила,
Најпослије ноже оковане,
Оковане сребром, позлаћене
Кад то вид’ла млада Павловица,
Завидила својој заовици,
Па дозива љубу Радулову:
„Јетрвице, по Богу сестрице!
„Не знаш кака биља од омразе?
„Да омразим брата и сестрицу.”
Ал’ говори љуба Радулова.
„ој Бога ми, моја јетрвице!
„Ја не знадем биља од омразе,
„А и да знам, не бих ти казала:
„И мене су браћа миловала,
„И милост ми сваку доносила.”
Кад то зачу млада Павловица,
Она оде коњма на ливаду,
Те убоде вранца на ливади,
Па говори своме господару:
„На зло, Павле, сеју миловао,
„На горе јој милост доносио!
„Убола ти вранца на ливади.”
Павле пита сестрицу Јелицу:
„Зашто, сејо? да од Бога нађеш!”
Сестрица се брату кунијаше:
„Нисам, брате, живота ми мога!
„Живота ми и мога и твога!”
То је братац сеји вјеровао
Кад то виђе млада Павловица,
Она оде ноћу у градину,
Т заклала сивога сокола,
Па говори своме господару:
„На зло, Павле, сеју миловао,
„На горе јој милост доносио!
„Заклала ти сивога сокола.”
Павле пита сестрицу Јелицу:
„Зашто, сејо? да од Бога нађеш!”
Сестрица се брату кунијаше:
„Нисам, брате, живота ми мога!
„Живота ми и мога и твога!”
И то братац сеји вјеровао.
Кад то виђе млада Павловица,
Она оде вече по вечери,
Те украде ноже заовине,
Њима закла чедо у колевци.
Кад у јутру јутро освануло,
Она трчи своме господару
Кукајући и лице грдећи:
„На зло, Павле, сеју миловао,
„На горе јој милост доносио!
„Заклала ти чедо у колевци;
„Ако ли се мене не вјерујеш,
„Извади јој ноже од појаса.”
Скочи Павле, кан’ да се помами,
Па он трчи на горње чардаке,
Ал’ још сестра у душеку спава,
Под главом јој злаћени ножеви;
Павле узе злаћене ножеве,
Па их вади из сребрних кора,
Али ножи у крви огрезли;
Кад то виђе Павле господару,
Трже сестру за бијелу руку:
„Сејо моја, да те Бог убије!
„Куд ми закла коња на ливади
„И сокола у зеленој башчи,
„Зашт’ ми закла чедо у колевци?”
Сестрица се брату кунијаше:
„Нисам, брате, живота ми мога!
„Живота ми и мога и твога!
„Ако ли ми не вјерујеш клетви,
„Изведи ме у поље широко,
„Па ме свежи коњ’ма за репове,
„Растргни ме на четири стране.”
Ал’ то братац сеји не вјерова,
Већ је узе за бијелу руку,
Изведе је у поље широко,
Привеза је коњ’ма за репове,
Па их одби низ поље широко.
Ђе је од ње капља крви пала,
Онђе расте смиље и босиље;
Ђе је она сама собом пала,
Онђе се је црква саградила.
Мало време за тим постајало,
Разбоље се млада Павловица,
Боловала девет годин’ дана,
Кроз кости јој трава проницала,
У трави се љуте змије легу,
Очи пију, у траву се крију.
Љуто тужи млада Павловица,
Па говори своме господару:
„Ој чујеш ли, Павле господару!
„Води мене заовиној цркви,
„Не би ли ме црква опростила.”
Кад то чуо Павле господару,
Поведе је заовиној цркви;
Кад су били близу б’јеле цркве,
Ал’ из цркве нешто проговара:
„Не ид’ амо, млада Павловице:
„Црква тебе опростити не ће.”
Кад то зачу млада Павловица,
Она моли свога господара:
„Ој Бога ти, Павле господару!
„Не води ме двору бијеломе,
„Већ ме свежи коњ’ма за репове,
„Па ме одби низ поље широко,
„Нек ме живу коњи растргају.”
То је Павле љубу послушао:
Привеза је коњ’ма за репове,
Па је одби низ поље широко.
Ђе је од ње капља крви пала,
Онђе расте трње и коприве;
Ђе је она сама собом пала,
Језеро се онђе провалило,
По језеру вранац коњиц плива,
А за њиме злаћена колевка,
На колевци соко тица сива,
У колевци оно мушко чедо,
Под грлом му рука материна,
А у руци теткини ножеви.
Textual description of firstImageUrl

Неисторијски циклус

Неисторијски циклус обухвата народне песме у којима су опеване личности и догађаји непознати историји. Подсећају на бајке, јер певају о змајевима, вилама, дивовима. Из њих сазнајемо да је ондашњи човек природне појаве (земљотрес, поплаве, кишу, грмљавину, град) објашњавао као вољу виших сила. Међу песмама има и оних које говоре о свакодневном животу људи.
Textual description of firstImageUrl

Тамара Беа | ЗДАЊЕ НЕМИРА

Здање немира
саграђено у свакој
души човечијој
Отворило широм
тешке вратнице улаза,
хапсећи пролазнике
овог махнитог свемира.

Гурају се тела
маљава и нага
тражећи пут бега
Огољена Истина суди...
Рече неко
Сви смо ми људи...

Али Безобзирност гурну
тело силином неба
да још два поткачи,
и без речи Мир завлада.

Рутина нађе место
у још једном Заносу
И овлада Интуицијом
- Зар морам ћутати?
- Право на реч немаш,
ово је мој дом!

Док Хаос лагано
скупља Снагу
Мир у Несмотрености
изгуби круну.
Textual description of firstImageUrl

Тамара Беа | ЗАР НЕ ЗНАШ

Везују ме речи
једна за другом
твоје усне плету мрежу
нижу нити бескраја
у славу љубави.

Зар не знаш
да ме не смеш волети...
Кажем ти, иди,
а ти златном чипком
украшаваш име моје
Косу ми сплићеш ветром
крвавим уснама љубиш стопе
испијаш сузе уместо воде.

Знаш ли да губиш
самога себе
љубећи ове усне
посуте отровом невере
И опет ме величаш
у своме уму
Гледајући као у Богињу,
не прихватајући
или, не знајући
да ходам стопама
једне обичне жене.
Textual description of firstImageUrl

Тамара Беа | ВРАЋАМ СЕ

Потоци и њиве
поспано лете
Склапам очи..
Чујем тај рески звук воде
што удара о стење...
помешан са
... звиждуком зрелог жита.
Птица у лету
крилима повија класје
у ходу ка свом новом плену.
И виртуоз спрема своју виолину
па бира жице за нову свирку...
Тишина...
Божанствени мир
сакупља снагу у моју душу
Гром и киша
кидају оно лоше
спирајући чађ и смолу
Тако слободно сада дишем
док хладне капи бију по телу
Дође ми да: раширим руке
... и вичем!
Нека ме сви чују
ја рађам се ту,
на земљи,
из духова прошлости
враћам се своме телу!
Textual description of firstImageUrl

Тамара Беа | СЛОМЉЕНА КРИЛА

Мирис смрти
саплео се у мојој коси;
Замрсио се и упетљао
у чупавом чвору
без наде за спас.

Газим крваво стење,
коров сув...
Магла прекрива
дим и јад.

Птица, сломљених крила
уплашено гледа
моју силуету
и упире поглед ка небу
које не нуди јој спас.

Подижем је
и грејем у наручју
док сулудо удара
кљуном по мојим рукама
јер не зна да су
и моја крила сломљена.

      (март 1999)
Textual description of firstImageUrl

Тамара Беа | ОСЛИКАНИ САН

Осетим на трен,
разлију се боје и у сивилу истих
опет видим лик.
Повучем се назад
док жмиркавим оком
смисао тражим у цртама тим...

Наново снови,
јачи од јаве,
буде ...
и трзајем четке у прстима меке
повлаче траке, вијугаве, лаке,
стварајући осећај испуњене среће.

Из сивила боје
рађају се црвене и смеђе,
а онда плаве, јасне и крепке
сликају душу, осећаје неке
бистре и јаке,
никако далеке.

Будим се и тонем
у илузији слике док у истој тражим
и себе и тебе,
и остајем тако,
себи довољна и јака,
задовољна крај осликаног сна...
Textual description of firstImageUrl

Тамара Беа | ОДЛАЗИ

Тек траг,
појам постојања некадашњег
сручи се преда ме.
Пао си, анђеле
на испиту живота,
просипајући путира вино
по земљи нечистој...

Сад твоје очи
мртво зуре у непрозирну
боју крви своје.

Слушај – како славуји успаванке
певају другоме...
Вуче те нит,
златна трака гласа,
ал' стојиш, знаш да немаш права...
Жив, а тако мртав
проклетим стопама ходаш...

Сад твоје руке,
бескрвне и бледе жуде
за топлином душе једне...

Не дам ти да чемерно лице
умиваш мојом крвљу...
Ти си сам ђаво у души дубоко,
ти си пали анђео бледих усана.

Не дам свој живот
у твоје руке,
не дам ни трунку
снова ни наде.
Више ти ништа не дам,
одлази...
Одлази без трага...
Textual description of firstImageUrl

Тамара Беа | НЕ ТРЕБА МИ НИШТА ВИШЕ

Тако волим одсјај
у твојим, Божански плаветним очима
и ту чисту нит
неизговорених речи.

Чини ми се,
најсрећнија сам када
задовољством облије се твоје лице
и руке када око мене свијеш.

И знам,
не треба ми ништа више
од овога што имам,
од овога ми ништа важније није...
Textual description of firstImageUrl

Тамара Беа | НЕСТАНИ

Осмех и очај
горко помешани
лутају мислима.
Опет ти!
Наново својим речима
наносиш бол
Нестани
и однеси своје постојање,
Нестани
са свим својим манама
док их у врлине претвараш
Ја ћу стајати
на обали сећања
и памтити твој траг
љубећи сваки отисак
твојих погледа..
~~~
Пре него нестанеш
стани на један тренутак
и размисли, колико боли...

Рука на стомаку
што нежним покретима
умирује мигољење

Чекам дан када ће ме
испратити на последњи конак
уз песму виолине
и један јецај
А Ти
Нестани
пре него што
суза ти крене
да кваси
камени образ

Нестани,
не дозволи да виде
како те боле
све твоје лажи...
...по први пут

Нестани
и не окрећи се
јер мир нећеш наћи
међу цвећем умрлим
откинутим од живота...
Textual description of firstImageUrl

Тамара Беа | МОЖДА...

Можда једнога дана
када вечити сан
свије гнездо над
мојим мислима,
заденем негде
успомене на тебе...

Можда ми коначни мир
донесе заборав
и избрише тугу
скрамом спокоја
на мојим очима...

Можда...
А дотле
носићу те
у срцу, оку...
Све дотле бићу
само твоја...
Textual description of firstImageUrl

Тамара Беа | ИСТИНА


Ти ми нећеш пружити срећу,
ни звезде на небу,
већ сву сурову реалност
што гребе кожу
речима опорим
и штипа за очи
горком јачином истине.

Знам,
оспорићеш сваку моју реч
без осврта на дела
што починио си у нехају...
Али, опет, затварам очи
пред тамом твоје душе
и долазим ти пред стопе
уздигнутог чела.
Textual description of firstImageUrl

Тамара Беа | БЕС

У немиру душе
од запрљаног ума
скривам поглед
постиђена,
згађена...

Док похота
руку пружа
узмичем,
страхујем...

Пожелим
овако немоћна, сама
деизам да срушим
и свом снагом
увређеног тела
хладним челиком
крв твоју да охладим.
Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | ВЕРА У НЕМОГУЋЕ

И не знам више
откуда снага
за незаборав заборављеног,
за речи уз кишу,
и прву јутарњу кафу,
за мирис липе,
у прозору јагорчевину,
све је на радост,
на живот створено,
није ово заблуда
остављена
у аманет
нама,
неразумнима,
истина је да игра луда
призива немогуће,
не стварам више речи
на поклон,
на дар,
на љубав,
оне су саме
себи сврха,
остављене,
невољене,
заборављене,
искупљене.
Треба ми нежност јутарњег
загрљаја,
осмех загонетни
и глава у облацима,
мало ниже спуштена,
да поврати ветар
што голица образ,
да остави сјај
у коси мирисној,
да порасте још педаљ
она топлина
руку спојених
око врата....
Да ли човек увек
тражи немогуће?
Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | У РАЉАМА СНА

У раљама сна
тело се беживотно батрга,
бледи месец се огледа
у модрој води.
Очи додирују празнину
ненавикнуто.

Бешумни тонови
навлаку зори
спремили.
Пропети за скок,
вукови жедно гутају
речи,
што мирис крви доносе.

Ноге посрнуле од саплитања
о умрле облаке,

зовем,
а глас се одбија
негде у каменим надама,

још увек тражим круну
а немилост ме сустиже.
Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | У НАГОВЕШТАЈУ

И кад не знам шта бих рекла
јако пожелим да осетиш
оно што скривено лежи
у мом светлом сну,
и кад не знаш колико те желим
одсањај онај сунчани дан
опет
и опет,
додај му боју моје душе
и биће опет песма скривена
у недрима твојим.
А ја ћу опет будна сањати
неке млечне стихове
у ноћној тишини.
Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | ТРЕН ЈЕ ДОВОЉАН

Све оне златне нити
упредене у спокој,
сво сушено лишће
скупљено у хербариј,
све оне зелене боје
раног пролећа,
сребрног и невиног
дала бих у неповрат,
за ону мирисну росу
у рано свитање
кад кораци се губе
и миром одише сан,
кад се брда на трен приближе,
а трава процвета лепотом жутом,
у моме срцу љубав
читав један спокојни моменат
показа
да није све узалуд.
Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | СЈАЈ

Нисам ти причала
да понекад
у жељи да повратим сјај,
посегнем руком ка ватри
и не,
не боли мене бол,
већ мирис изгореле коже
то је оно што оставља траг.

Зажмури на једно око
кад ти се чини
да неповратно губиш све,
у време умрлих птица
своје си гнездо свио.
Не хули онда жељом,
не подривај истине сјај,
не очекуј привише
јер си добио све.

Ти си за мене увек био
                          и остао
                            љубав.
Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | САЗНАЊЕ

Некад је добро
вратити се на почетак свега,
видети где си грешио,
где си суновратио реч
и превише ватре запалио.

Некад је тешко
повратити мисао
од краја свесно наметнутог,
кристалисати глас
који те вуче на дно,
сачувати себе бившег
од себе новог
кад знаш да више немаш пут
којим би радо пошао.

Рингишпил је изазов,
он је нада
да можеш летети
макар на кратко,
али,
пажња ће те одржати,
непажња увек вратити,
и остаћеш сам,
копчама бесмисла спутан.

Почетак и крај
свега
у теби лежи,
непомично. 
Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | ПРИЗНАЈ СЕБИ

Дајеш преосталог себе у бесцење
купцима без лица.
Не питаш шта кошта
да се вратиш на почетак
где све је изгубило смисао.
Мрзовољно дозвољаваш досади
да попуни празнине
тамо где љубав
рат је свој изгубила.
Нико ти не може обећати
невиност без граница,
поклонити снагу
кад бесмисао и празнина
царују у твојој крви.
Дневни ритуали постали су мора.......
Механички загрљаји,
механички покрети,
на тањиру сервирано ништа
и количина туге довљна за обилан оброк.....
Не постоји више граница
која те од бола дели...
Играчка плачка,
вртиш је, бацаш,
и тако у круг,
до нове море
што заледи крв....
Бацаш комад по комад себе
бесним псима,
што шене пред твојим ногама.
Устани,
праг бола заокружи,
са осмехом испрати бесмисао и досаду,
пожели им срећан пут.
Сакупи подеране успомене,
заклињање истине,
врати се вртлогу живота,
нови човек у кожи вредној љубави,
или падни једном заувек......
Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | ПЕСНИЧЕ

Волиш
а не смеш,
од среће да откинеш реч.
Сањаш,
а будан
гуташ тишину своје немоћи.
Летиш,
а чекаш тренутак
да љубав крила напуни ветром.
Желиш,
а недодир ти струји кроз вене.
Гледаш је,
ко савршенство
твог несавршеног света,
половину срца
заувек осталу у теби.
Да ли ћеш смоћи снаге,
песниче нежних рима
да јој песмом љубав изјавиш? 
Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | ОПРОСТИ ЉУДИМА

Подигли су споменик на брду.
Неко је тихо заплакао,
масом се просуо јецај.
Био је сасвим сив дан
и сиви људи
су као мрави ницали.
Свако је носио крст свој,
у оку,
на лицу,
плећа су се гибала
пред најездом
људских гавранова,
они кљују џигерицу неосетно,
нему ту ничег злослутног,
живот је диван параван,
зар не?
Мирише ископана земља,
хумка по мери,
људска величина је био,
кажу,
ово је његов нови дом.
Мирише тамјан,
телом лагано пролази дрхтај,
немоћ или страх кожу пробија.
Господе Боже,
опрости нам
што неосетљиви смо постали.
Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | МОЈ БОГ

Питам се
како ова тишина
да проговори,
како можеш немошћу
да створиш највећу истину,
како да пустиш птицу из крлетке,
птицу, што увек се врати.

Питам се
да ли постоји непомућена радост,
и којим путем
до ње стићи.

Ти,
што кажеш да си мој бог,
да разлог си сваком мом осмеху,
буди добар и објасни ми,
којим стихом ме љубиш јутрос?
Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | ИЗАЗОВ


Изазов је
пратити твоје кораке
нанете ветром надања,

Искушење је
слушати твој глас
кроз ехо даљина,

Моћ је
осетити твој додир
кроз зидове непробојне тишине,

Страст је
горети у ватри нежности,
речима следити пут срца твог.

Спокој је знати
да твоја рука
љубављу лечи.

Страх је једини мисао
да свака бајка нема срећан крај.
Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | ***

Има ли ме тамо,
боље погледај,
пре него одговориш.
Заборавио си да гледаш,
сагледаш,
све више
само овлаш додирнеш
и унесрећиш реч.
Шта урадиш
кад видиш
да сам нестала
у оној причи
што се уз име пише.
Једноставно се одузмеш,
на моју нежност ослониш
и дуго ћутиш.
Мислиш
и овог пута,
проћи ће све.
А ја
трагам за најбољим начином
којим ћу ти рећи
да су сви остали
живи у теби.
Само сам ја умрла.
Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | ИДЕМ

Морам да нестанем,
одмах,
калдрмом мојих снова,
широк је пут.
Овога пута заувек,
без сувишних трагова
по којим би ме
сустићи могао.

Чула сам
синоћ
кроз прозор отворен,
тихи зов
неког новог сутра
које каже:
Дођи,
ослободи се
сувишног терета,
дођи,
празних руку,
ухвати комад
новог свитања.

Кроз хладан длан,
врело чело,
поток мисли
суновратом изгубљених,
одлука стигла је.
Тешка,
чворновата,
не можеш јој прићи,
нити је обићи.

Идем,
носим свој олујни облак,
љубичасте снове,
плаве речи,
модре дланове.
Нећу се осврнути,
не бој се.
Нећу жалити
за ноћима звезданим,
спутаним рукама,
жеђи у грудима.

Идем тамо
где никад није било,
нити ће бити
човека
са маестралом
за леђима.
Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | ДАХ ПРОЛЕЋА

У студеном дану
мисао о теби доноси спокој,
разлива се топлина,
образи горе
из неких посве јасних разлога.
Није важно
што леди се дах на уснама,
знам,
ти ћеш га отопити,
својим рукама
ватру ћеш распламсати,
умеш да разбијеш лед,
брже од звука у срце путујеш,
доносиш пролеће љубави
и чујем жубор воде,
птица пој,
шарено је небо
и ведро је,
а јесен је.

Ти си златни сјај,
мојим очима виђен
растеш,
сунцу си налик,
твоје тело од бескраја
саткано,
паучинасте,
ко памук облаке додирујем,
летим са тобом под срцем
и нема граница више.
Снага је твоја кадра
илузије да разбије,
мрак више не станује под мишком,
тама не замагљује вид.
Нека ветар другог сапутника тражи,
ти си заувек у мени
и око мене
звезде посадио.
Textual description of firstImageUrl

Светлана Полић | АКО

Ако се једном искрадем,
из коже своје побегнем,
утеху крај тебе пронађем,
у загрљају твом осванем,
завештаћу ти сву срећу своју
да је дочекаш
ко кап воде на длану.
Подарићу ти
сву нежност своју
да је испијеш
ко жедан воде.
Уцртаћу ти све боје протеклих дана
да их саставиш и насликаш платно.
Написаћу ти
стихове љубавне,
жудњом натопљене,
да их сакријеш,
црвеним вином залијеш,
и наздравиш:
што себе целу подарих теби.
Textual description of firstImageUrl

Сандра Илић | ВРАПЧЕВА СОНАТА

Сакупићу мрвице захвално и
ћутаћу.

Изјутра, у јесен,
мој глас се неће разликовати
од гласова птица.

Весело ћу цвркутати о свему,
не схватајући разлику
птице у кавезу и селица.
Textual description of firstImageUrl

Сандра Илић | ВИТУС

Реч самоочувања
Реч благотворна
забога човечна
занавек заблажи
добра богоугодна
Личности канон
Појање Виду
је ћутање.
Textual description of firstImageUrl

Сандра Илић | СОФИСТУ

Сна
Земљо изобиља
Место где стабла извиру из воде
Место сусрета
преводи у други израз

Плава птица отвара врата
Услика ружу
Несагориви пламтећи жбун.
Textual description of firstImageUrl

Сандра Илић | СЛОВО

Бесконачна мудрост
племените истине
Ако те заболи- исеца

Отклониће речима
отвориће
противречно подељена
Добри.
Textual description of firstImageUrl

Сандра Илић | ШИФРАТ

Деловањем светлости цртање

Просветљавањем
принцип преношења
негатив-позитив
осетљив светлости

Светлосни одраз занавек сачуван именовањем
помоћу Светлости.
Textual description of firstImageUrl

Сандра Илић | ШАПАТ ОКЕАНА

Шкриња мирно дубока
звецкање одзвања
олујом огња
дукате сабира,
наизглед тиха.

Градом
неслућени број живота
запад истоку постаје
океану додира.

Лица скривена
шапатом изнова
милује души благо
сном
врх планине.
Textual description of firstImageUrl

Сандра Илић | ШАФРАН

Снажан утисак предсећања
ледених кристала воде
мноштво
У сну промаља обданица
будном стању
виђеног.
Textual description of firstImageUrl

Сандра Илић | РЕЧ

Милозвучје
шапатом увире
тишину наслути
трептај речи утканих.

Суптилно обдари
сећање сна
стварности слива
реч оживљава.
Textual description of firstImageUrl

Сандра Илић | ПОГЛЕД

Сама по себи туђа
у мноштву
Свугда и свагда
исконска слика нејасна бића
замагљена.

Из себе улази
иза је ватра
промичу мисли целина
суштина појава
видљива.
Textual description of firstImageUrl

Сандра Илић | КРАСУЉАК

Врху језика нежно мучење
слатких речи неповерење
Можда назив
споја речи
знак

Сунцу невеста
једна довољна
скромност цени
Можда украс
Једноставности
можда дар

Обележје
лице сакри
у раскоши красуљака
Можда мед

Розета искрице
бела, црвена
трајни бехар
дискуса зелена
Увек лек.
Textual description of firstImageUrl

Сандра Илић | КОРЕН

Након буре
зраци сунца предахну
планину пуну воде,
неокрњену лепоту
верују.

Спонтано настала шаролика целина
зидине градина стрмих страна
језеру
природно обележје
дарују.
Textual description of firstImageUrl

Сандра Илић | ЈЕЗГРО

Данас смо у данас
тихи говор ономе ко ћути
посебан значај
Губитак драгоценог
све стварно и ништа нестварно
И јесте и није

Неизрециво сопствен
ватрен котур воска
непобедан јунак
сјајни сунчев колут
Онога што јесте

Површ Земље време
четири су угла
молитвом окрећу истоку
Сунце десном рамену
заштитника душа
дарива обиљем
изврсности
врлину.
Textual description of firstImageUrl

Сандра Илић | ИНУБИС

Додирни ме и загрли
нежно.
Меки загрљаји душу женску
утопле.

Нежни додири је осмеле
да чврсто верује, и
да сања.

Умиљат поглед, нехајно пребачен
преко левог рамена,
у срцу улива
хармонију у сонате.
Textual description of firstImageUrl

‎Сандра Илић‎ | ХОРИЗОНТ

Прогукати тихо
једрину притицаја
недужно
нежно
путити отвореном
јасном
бескрајном небеском простору
модрога неба.
Отвореном широком мору
у пучину
ока.

Начинити,
ткајући украсити.

У недра
нечујно подарити
прожети осећај.

Најбољи песници и најлепша поезија. Најчитаније песме. Љубавна поезија. Српска поезија. Француска поезија. Руска поезија. Немачка поезија. Светска поезија. Поезија о животу.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана