И слушај како време у образе љуби
Жмури, не тражи кажу сакривени
У гомили срећној опште се изгуби.
Касно је за реч, смех потопи причу
Ноћ не да сванућу, црна уседелица
Годови се множе минути отичу
Гад се посакриво под хиљаде лица.
Надгласан ућути, кад зинеш прогутај
Јер ко више уши за бацање има
Кад срце заигра бездушно га спутај
И подари себе пустим угловима.
