Зближена у никад достижну даљину
Дани од сата крчме таму девету
Буника свестрашћа опија туђину.
Од уста до уста нестанак се тражи
Од сусрета са собом звер се у бег даде
Самост преслишава гомила куражи
Од срца до срца расту барикаде.
Неверица веје поледицом крви
У тунелу хаос замагљеног вида
Земље пукле кору место хлеба мрви
Здање се потреса од зида до зида.
Све ће проћи с праском ишчашеног ума
Хиљаде комета праснуће у мету
Купаће се озон ватром изнад шума
Кад камен сусретне птицу у прелету.
