Море удара
Лет галеба уз крике
Киша се спрема
Кактус на вјетру
Бодље се шире срцем
Пролази нада
Мирис топлине
Замире у камењу
Сам остах опет
Трнова грана
Ту усамљен стоји нар
Сасушен и тврд.
У прозор куца
Палмино лишће зове
Погледај небо.
Под сувим лишћем
Крије се живот многи
Не гази силно!
Остао је бол
Ни киша не пада сад
Море је мирно.
Старина пеца
Гране се суше на тлу
Сјекли су палму.