звецкање одзвања
олујом огња
дукате сабира,
наизглед тиха.
Градом
неслућени број живота
запад истоку постаје
океану додира.
Лица скривена
шапатом изнова
милује души благо
сном
врх планине.
Какви тебе, срце, Тајни јади ломе, Те ме често молиш: Поклони ме коме! Та у мојим грудма Пакост те не слама, У вину те купам, Лежиш на песма...