Сандра Илић – ШАПАТ ОКЕАНА

Шкриња мирно дубока
звецкање одзвања
олујом огња
дукате сабира,
наизглед тиха.

Градом
неслућени број живота
запад истоку постаје
океану додира.

Лица скривена
шапатом изнова
милује души благо
сном
врх планине.

Сандра Илић

Можда вас и ово занима

Прича месеца

Петар Кочић – ГРОБ СЛАТКЕ ДУШЕ

Упекло сунце — сажеже све! Дошло небо модро као чивит. Изведрило се, нигдје облачка да опазиш. Далеко тамо — далеко око Осмаче и Луњевца ухватила се плавичаста тиморина, па трепери и дрхће под узаврелим сунчаним зрацима.
Пријатан мирис скорушеног планинског сијена, с тешким смоластим задахом мртвих, спарених јела и оморика, некако тешко пада човјеку на душу у овој загушљивој планинској жези.

Сједимо ја и Дуле пред колибом. У хладу смо. Изнад нас се дигло неколико крошњастих смрчика, па суморно бацају преко нас дебеле, шиљасте сјенке. Само се гдје-гдје кроз размакнуто грање пробија сунце, просипљући зажарену свјетлост у снопљастим млазевима по дивљачној, мљечикастој трави.

Види више

Сандра Илић – ШАПАТ ОКЕАНА

Цитат дана

Прича месеца

Поезија суштине

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Поезија суштине