Textual description of firstImageUrl

Чарлс Буковски | ПОСЛЕДЊЕ РЕЧИ




речи су дошле и отишле
ја седим болестан.
телефон звони, мачке спавају.
Линда усисива.
ја чекам на живот,
чекам на смрт.

волео бих да могу рећи нешто храбро.
то је прљави трик,
али стабло под прозором то не зна:
посматрам га како се њише на ветру
обасјано послеподневним сунцем.

немам више ништа да кажем.
сад само чекам.
свако се с тиме суочава сам.

ох, некад сам био млад,
ох, некад сам био невероватно
млад!



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана