Непоколебљиве, трдоглаве, вере
На путу који је тешњи од тела
Чији си затвореник
Под сводовима неба.
Даноноћни напор,
Неуморно копање светлосних тунела
Кроз живи зид мртвих душа
Угодно разбашкарених тела
Која ти затварају приступ Богу.
Не могу,
Из свог речника избаци,
Над твојим немоћима људским
Божански титрају зраци
Чекају крик слободе
Да провали ноћ спутаних груди,
Бог на земљу сиђе
На небо да се вазнесу људи.
