шапатом увире
тишину наслути
трептај речи утканих.
Суптилно обдари
сећање сна
стварности слива
реч оживљава.
Недељу дана дажд ромиња, Корито речно пуно муља; Досадно, горко; и дан тиња, Као лампа без капи уља. По стрејама по ваздан чучи Голубље јато...