Сандра Илић – РЕЧ | Поезија суштине

Милозвучје
шапатом увире
тишину наслути
трептај речи утканих.

Суптилно обдари
сећање сна
стварности слива
реч оживљава.

Песма месеца

Прво је: сваки нека зна шта хоће?

О маглу копља никад се не ломе.

Слободе? добро! Ал' то није воће

Што зрело пада у шешир ма коме.

Верујте прво! и стисните пести,

Па онда трести, трести!

Господин, сељак, богат и сирома',

У успех борбе верујте - и доста.

И ваша снага биће снага грома,

И замршена питања сва проста.

Верујте прво! и стисните пести,

Па онда трести, трести!

Велика дела ишту тврду шију.

Зачеп'те уста мудрих грошићара!

Дигните срце! згаз'те сумње змију,

И бор'те се за успех без шићара.

Верујте прво, и стисните пести,

Па онда трести, трести!

Вера у успех, успех је пола.

Слободе прстен ко на руци носи,

Тај већ је јачи него сила хола,

И церов лист му већ цвета у коси,

Верујте прво, и стисните пести,

Па онда трести, трести!

- Ми сви сад знамо: хоћемо слободе,

И да смо своји у рођеној кући;

И пре но што нам мач срца прободе

О вољу нашу он ће крто пући!

Ми верујемо! и стиснутих пести,

Са руку наших ланце ћемо стрести!

Сандра Илић – РЕЧ