Рајица Марковић
Рођен је у Крагујевцу 8. марта 1958.
године. У неспоразуму са светом од шесте године, кад му се разводе родитељи.
Немирног духа одрастао на крагујевачкој калдрми, деценијски дежурни кривац и
етикетирани негативац. Данас породичан човек, отац петоро деце, али у духу још
увек неуклопљен у актуелне друштвене норме преживљава на маргини друштва.
Поезију је писао у младости, па је запоставио због осамнаестогодишњег рада у
крагујевачкој фабрици оружја. Последњих једанаест година активно пише, одужује
дуг запостављеној песничкој речи. Објавио досад девет песничких књига, од
тога већину у самосталном издању.
Нико као ми и ми као нико (2001), самостално издање.
Господар слуга (2002), самостално издање.
У лавиринтима таме (2003),самостално издање.
Чак и од мишева презрен, Хабитус - Београд (2004).
Тајна безакоња, Галерија - Горњи Милановац (2005),
Тужно радовање (2006), самостално издање,
Исповест броја (2007), самостално издање,
Разбојниково јеванђеље, изабрана поезија, Кораци - Крагујевац
(2009),
Тежак венац ал је воће слатко, Кораци - Крагујевац (2011).
За овог песника, како он каже: поезија је
живот, а живот борба за достизање вечних идеала. Није награђиван нити је слао
на наградне конкурсе ако се изузме прва награда на локалној манифестацији Дани
шљиве 2010. у Страгарима.
Живи и ствара у Крагујевцу.
