зраци сунца предахну
планину пуну воде,
неокрњену лепоту
верују.
Спонтано настала шаролика целина
зидине градина стрмих страна
језеру
природно обележје
дарују.
Тако су пливале: глава и лира У даљину што узмаком цвета. Лира је уверавала: мира! Усне су понављале: штета! Од крви – сребрн, од сребра – К...