Силна се киша од јутрос
С Воловске главе слила
Код Зукића под пругом хуче
Кочеви је ушће зачепила.
Кадиница боме више није за пиће
Све до Грудног пуна Мокушница
Велике бриге море Екиновиће и цијело Пишће
У Зацарини срушена воденица.
Вртлози таласа дрмају Канаре
Пијачари часте ријетке купце
Јаки момци закачују са обале трупце
Бране Каменити да читав остане.
Забринути стоје и главом врте
Шта ли се тек Јалији спрема?
Малоумног Хусу на леђима прте
Он само пуши и гласно пјева.
Конобар Мурат у хотелу Корзо
Нуди Какњи кајгану за мезу
У својој пози исправио торзо
А Хећим поправља нову протезу.
Мурате, молим, од дванаест јаја
Може, може, на услузи, вазда,
Али на око, довикује Какњина раја
Нестало, има само шест, опрости, газда.
Корзо наједном као да прокључа
Театрално зовем пиће себи и Мићку
Кријем се овдје од могућег лудила
Не знајући да и Мурат сипа карабајићку1.
1Пјесма је написана у Зеници о људима и догађајима из тог града, па су заступљени појмови, личности и локалитети познати углавном старим Зеничанима. Појам карабајићка се односи на тадашњи популарни назив лоше ракије која је точена у ондашњим кафанама и радници или раја су је тако звали по доктору Карабајићу који је лијечио алкохоличаре.
