Упркос овом времену што мрзост налаже
Волео сам вас и волећу, смерне и охоле
И изгубљене и нађене
И вас до јуче тражене, које више не траже.
Дуг раздужујем овог трена
Док Зрикавци Божански појци распевавају летњу ноћ
У славу живог срца вас искрених жена
Које у љубави не видесте слабост него моћ
Раздужујем се вечерас вама, и дуг опраштам њима
Окамењеним срцима
Недоступним вечном пламену духа
Понећу вас све као слику земаљског раја
Кад ми душа летне пространством ваздуха
И верне и неверне, и сјајне и обрисаног сјаја
Јер љубав је Божији пламен што нема конца и краја
Исписујем овај крик да се на уво сваке жене чујем
И ноћас и увек и у век векова искрено вас лајкујем.
