Textual description of firstImageUrl

Петар Рајин Васић | КУЋНОМ ЉУБИМЦУ



Пролијећу дани,
Године галопом језде.
Мој сат сваког трена
Може да стане.
Ван игре сам
Зна се

Ал маштам о нама,
Мој чупавко мали.
Мислим како смо
Над облаком стали
И пуни себе
Лајемо на звијезде.

Промашио сам
Опрости ми мили,
Јер лајати не знам.
Учио нисам
Па шта сад могу.
Не потрудих се
Док си ти мален био
Па вртио репићем
Око мојих ногу.

Сад је немогуће
Иде нова прича
И звијезде с неба саме
Упорно опадају.
За нове игре
Нема снаге чича
А и сјећања ме
С временом издају.

Што боље знам људе
То више волим псе.
Мисао давно знана
Коју радо понављам
Ових сенилних дана.

Пролијећу дани,
Године галопом језде.
Мој сат сваког трена
Може да стане.
Ван игре сам
А мислим о нама,
Мој чупавко мали.
Маштам како смо
Над облаком стали
И пуни себе
Лајемо на звијезде.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана