Textual description of firstImageUrl

Петар Рајин Васић | КУЋНОМ ЉУБИМЦУ



Пролијећу дани,
Године галопом језде.
Мој сат сваког трена
Може да стане.
Ван игре сам
Зна се

Ал маштам о нама,
Мој чупавко мали.
Мислим како смо
Над облаком стали
И пуни себе
Лајемо на звијезде.

Промашио сам
Опрости ми мили,
Јер лајати не знам.
Учио нисам
Па шта сад могу.
Не потрудих се
Док си ти мален био
Па вртио репићем
Око мојих ногу.

Сад је немогуће
Иде нова прича
И звијезде с неба саме
Упорно опадају.
За нове игре
Нема снаге чича
А и сјећања ме
С временом издају.

Што боље знам људе
То више волим псе.
Мисао давно знана
Коју радо понављам
Ових сенилних дана.

Пролијећу дани,
Године галопом језде.
Мој сат сваког трена
Може да стане.
Ван игре сам
А мислим о нама,
Мој чупавко мали.
Маштам како смо
Над облаком стали
И пуни себе
Лајемо на звијезде.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта