Искра цепа таму згуснуту у оку
Сатерана звер гладна кроз плот вреба
Дух расипа отров мутном крвотоку.
Звезда горда паде земне да заводи
Зора пуца сјајем да уснуле буди
Рат на земљи траје ваздуху и води
Док је неба, земље, демона и људи.
Божјом искром читам таблицу у уму
Жеља луда мушка премеће ми кости
Месец у крв капље пали стару шуму
Страсну тугу гасим бестрасном радости.
Морам рећи све што многа усна стишће
Овај пос'о клети Бог човеку даде
Да не мре у муку ко у јесен лишће
Већ да смрт опева док му живот краде.
