глатка, земаљска, малена, обла и прозрачна,
имаш црте мјесеца, путеве јабуке,
гола си тако танка као голо жито.
Гола си тако модра као ноћ на Куби,
на коси имаш звијезде и биљке повијуше,
гола си тако жута и неизмјерна
као љето у некој златној цркви.
Гола си малена ко један од твојих ноката,
обла, танка, ружична све док се не роди дан
и док се не повучеш у подземље свијета
као у дугачак тунел одјеће и дјела:
твоја се свјетлост гаси, одјева се и остаје без лишћа
и поново се претвара у једну голу руку.
Са шпанског превео Звонимир Голоб
