Textual description of firstImageUrl

Пабло Неруда | СОНЕТ бр. 27




Гола си тако једноставна ко једна од твојих руку,
глатка, земаљска, малена, обла и прозрачна,
имаш црте месеца, путеве јабуке,
гола си тако танка као голо жито.

Гола си тако модра као ноћ на Куби,
на коси имаш звезде и биљке повијуше,
гола си тако жута и неизмерна
као лето у некој златној цркви.

Гола си малена ко један од твојих ноката,
обла, танка, ружична све док се не роди дан
и док се не повучеш у подземље света

као у дугачак тунел одеће и дела:
твоја се светлост гаси, одева се и остаје без лишћа
и поново се претвара у једну голу руку.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des