У три смене упослених језика зевају
Од досаде, испражњеног садржаја промине
Тај дан у ноћи, и та ноћ којој не одолевају.
Како одолети њеној заводљивсти, црној
И опојном јој вину што водене ходаџије мами
Између празне и пуне сви се испруже пуној
Чаши дестилованог сна и мноштвом нестају сами.
Прскањем зачаравајућег мехура остане само ноћ
И бескрајна садашњост без звезда и лица
Нека буде обрисан круг и слабост и моћ
Слободом избора ловокрадица и птица.
