Роди ме мати у почетом свјетском рату другом
Тако ми од постанка страх бијаше први друг
Живот ми одмах пред носом затварао врата
Од куће до школе пут ми био необично дуг
Ту ми прву декаду уништи пијани тата
А њега сломише задруга и дуг.
И поче мој живот да ниже декаде
У другој се с почетка наметнула глад
Без школског прибора у ритама и бос
Корачах животом погрбљен и млад
Крај лампе у књиге забадах свој нос
Тај печат носим кроз живот и сад
Мајка и сестре блажиле бол и глад.
У трећој декади пожељех много
И добих заузврат то што сам тражио
Савио сам своје породично гнијездо
Знање дипломама оправоснажио
И још понешто стиг'о што сам мог'о
Та ми протече ко набујала вода
Декада развоја, раста и провода.
Сљедеће декаде падале су на ме
К'о зрело снопље са житних откоса
Бриге и терети жуљале ми леђа
Изазова много а памети мало
Прорјеђивала се и сиједила коса
Носио ме живот а ја своје бреме
Мјешавину зноја, муке и поноса.
Рат се опет врати – ружна успомена
Донесе декаду зла и губилишта
Однесе заблуде за сва времена
Од оних увјерења не остаде ништа
Вриједносни системи пали на ђубришта
Сад по старом носу пљушти опомена
Гдје си био – нигдје, шта уради - ништа.