Textual description of firstImageUrl

Петар Рајин Васић | ИСЈЕЧАК ВРЕМЕНА



Пролазност јури блесаво
Оставља ожиљке на здрављу
Да ли смо се вољели искрено
Младалачком љубављу
Или си ти у мени вољела себе
Као удобан положај на узглављу

Још као јуче шетали смо кејом
Ти у чарапама са шавом
Изазовна с косом лепршавом
Ја и шими ципеле с блокејом
Била си насмијана и пожељна
Мотрила мој нови шушкавац
И фризуру као у Бранда

Заљубљени незрели мушкарац
Знам да си мислила онда
Обоје нисмо знали
Има ли срећи краја
Ни шта ће бити сутра
Можда смо сад већ тако брзо
Искусни животом напаћени стигли
Пред врата обећаног раја

Ја осјећам вријеме како се тихо точи
Мада му ни без нас неће бити краја
Београдска зора буди сањиве очи
Пет је априлских сати
Мрак се повлачи у скровишта
Исток свјетлост њедри

У Вишеградској дјечији плач и неко нагло кочи
Из оџака топлане дим се стиди што је црн
Са запада се небо полако ведри
Жубори чесма из дворишта
Врата у интензивној тихо шкрипе
И шуште зелени мантили

Допиру звуци кломпи са степеништа
Ходници празни и слободне клупе
А још јуче смо и ми скупа на клупама били
Сан о будућности претворио се у ништа
Као дa се балон набиo на трн.



Поезија суштине препоручује песнике



    Лира-песничка муза



      Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
      Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана