Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Петар Рајин Васић | ПЛАГИЈАТОР



Рече ми да је пјесник
И то прави, за узор и оглед
А да ја нисам
И би ми жао на први поглед
И дадох му руке стисак
Па кренух да скитам
Онда потражих да шта о њему
У ученим књигама читам.
Па дођох до краја полице
Гдје о величинама велики пишу
И због којих дјеца грију столице
И боре се са оцјенама.
Али не нађох ништа о дотичном
Па помислих да је то рано
Јер он је одскора међу нама.
Онда узех ту његову збирку
Подесих чула за поетику
Читајући тако, гле чуда,
Као да шапом звијер
Удари клавира дирке
Наиђох на дио моје лирике
Из неких прошлих дана
Па се још увијек чудим
Зашто нас лако варљиве
Зову чудним и лудим
А њега правим пјесником.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта