Textual description of firstImageUrl

Петар Рајин Васић | ПЛАГИЈАТОР



Рече ми да је пјесник
И то прави, за узор и оглед
А да ја нисам
И би ми жао на први поглед
И дадох му руке стисак
Па кренух да скитам
Онда потражих да шта о њему
У ученим књигама читам.
Па дођох до краја полице
Гдје о величинама велики пишу
И због којих дјеца грију столице
И боре се са оцјенама.
Али не нађох ништа о дотичном
Па помислих да је то рано
Јер он је одскора међу нама.
Онда узех ту његову збирку
Подесих чула за поетику
Читајући тако, гле чуда,
Као да шапом звијер
Удари клавира дирке
Наиђох на дио моје лирике
Из неких прошлих дана
Па се још увијек чудим
Зашто нас лако варљиве
Зову чудним и лудим
А њега правим пјесником.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана