Јуче због сутра и ноћ због јутра
А ја у срцу слутим одбегло пролеће
И немир поља далеких док тихо пада вече
Осмехују се зоре, осмехују се горе
И реке у даљини и звезде у висини
А ја склопим очи, и ћутим.
Небеса се отворе и оку мом заблиста
Румено море.
И чујем, тишина шапуће: проћи ће све,
Проћи ће све
Немир утихнуће, и страст, и надахнуће
Све ће се слити и од свега бити
Одсјај румене зоре, кад пођеш и ти, и ти...