Textual description of firstImageUrl

Раденко Настић | VII



Болују магле сиве и облак меке свиле
Јуче због сутра и ноћ због јутра
А ја у срцу слутим одбегло пролеће
И немир поља далеких док тихо пада вече

Осмехују се зоре, осмехују се горе
И реке у даљини и звезде у висини
А ја склопим очи, и ћутим.
Небеса се отворе и оку мом заблиста
                                        Румено море.

И чујем, тишина шапуће: проћи ће све,
                                            Проћи ће све
Немир утихнуће, и страст, и надахнуће
Све ће се слити и од свега бити
Одсјај румене зоре, кад пођеш и ти, и ти...



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана