slike pesnika

Раденко Настић – VII



radenko-nastic
Болују магле сиве и облак меке свиле
Јуче због сутра и ноћ због јутра
А ја у срцу слутим одбегло пролеће
И немир поља далеких док тихо пада вече

Осмехују се зоре, осмехују се горе
И реке у даљини и звезде у висини
А ја склопим очи, и ћутим.
Небеса се отворе и оку мом заблиста
                                        Румено море.

И чујем, тишина шапуће: проћи ће све,
                                            Проћи ће све
Немир утихнуће, и страст, и надахнуће
Све ће се слити и од свега бити
Одсјај румене зоре, кад пођеш и ти, и ти...



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта