
Милутин Бојић – СИНГИДУНУМ

Ангели Черновској
Ангело моја златна.
Ангело моја златна.
Ангело моја златна.
Ангело моја златна.
1.
(Из књиге Сабране песме I, Матица српска, 2018)
не покушавај улудо ти напорне би успео ни читав свемир да усмеришса висоравни ове једном си одуванврата не можеш отворитими ти се смејемо ми ти се смејемоврата се само према теби отварајупрема теби према тебии смех нам као гуштер у суву земљу убегне
ниси присутан ниси бео па ипаккако би те из груди истислигрудне кости притискамо а руке нам сеу дрвене кашике претварајузнамо да су бреговинапуштене столице и да сепроцветала трешња твојим костима осулаа питамо се стално да ли јерешетка правилно исплетенаи не слаби ли твој сан о ваздуху
• Превео Давид С. Пијаде
Гледао сам Гетсиманску баштуОцрњену страшћу и издајом
Његош
Из године у
годину слушам урлик о побједи, а све је мање хљеба на свијету и снаге у људима,
док земљом пролази лаж о побједи.
Ваша побједа
има ниско чело и црвене очи. У побједника је немиран поглед. Проклето је ваше
огњено побједничко вино. О, не окрепљује оно и не весели!
Бог држи руку
на тјемену побијеђених, а побједник је сам и његова радост пламти и гасне. Све
што је наде, утјехе и љепоте на свијету открива се очима побијеђених;
побједници су слијепи, дрхте и горе, и немају ништа до своје дивље пламене
радости иза које остаје пепео.
Јер шта су
друго данашње побједе него сутрашњи порази? У очима човјека самца нема
добивених ни изгубљених битака, него у свим ратовима једнако: добивеним као и
изгубљеним, једно поражено човјечанство.
Вјетрови
путују и кише иду, добре и плодне, увијек једнаке, а заставе се полако растачу
и цијепају; и боје блиједе и све се заборавља, а човјек остаје увијек исти,
погнут под болом и устрајан у раду; вену вијенци и труну заставе, а остаје
човјек који сије и ради и киша која му помаже. Ко ће побиједити човјека?
То је само
Бог на час окренуо лице и оставио свијет у тами, а ви урлате: побједа, али
побједе нема, него једна мала крвава лаж и једна велика несрећа.
Ти побједници
су блиједи са великим ружним устима, а крв им је насјела на очи, али ће их
постидјели једног јутра море својим миром и њиве својом светом тишином.
Све је то само кратак ружан сан, тај говор о побједама. Нема пораза ни побједа него увијек и свуда, код поражених једнако као и код побједника, напаћен и понижен човјек.
(Ex ponto, Немир
дана)
Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза – кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.
Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза – кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.