Биографија
Новица Тадић је рођен 17. јула 1949. године у селу Смријечно, код Плужина (Црна Гора). Гимназију је завршио у Никшићу, а потом уписује Филозофски факултет у Београду, где је апсолвирао на групи за филозофију.
Његов дар за језик прате (углавном) мрачне слике, мизантропија, иронија, преиспитивање себе (пред крај живота и себе у Богу), анксиозност, подсмех, смрт у столици, црнило, тамне ствари и страх. Песме су му превођене на енглески и француски језик, а заступљен је у многим антологијама српске и светске поезије.
Објавио је више књига поезије: Присуства (1974), Смрт у столици (1975), Ждрело (1981), Огњена кокош (1982), Погани језик (1984), Ругло (1987), Песме (1988, 1989), О брату, сестри и облаку (1988), Кобац (1990), Улица (1990), Ноћна свита (1990), Кобац (1990), Крај године (1993), Напаст (1994), Потукач (1994), Улица и потукач (1999), Непотребни сапутници (1999), Окриље (2001), Тамне ствари (2003), Незнан (2006), Лутајући огањ (2007), Изабране песме (2009).
Добитник је бројних награда: Љубиша Јоцић, Милан Ракић, Станислав Винавер, Змајеву награду Матице српске, Дисову награду, затим награде Бранко Ћопић и Ђура Јакшић. За збирку песама Незнан, која је проглашена за најбољу књигу у 2006. години, добио је престижну књижевну награду Меша Селимовић.
Био је уредник Књижевне речи (10 година), Видика, главни и одговорни уредник у Издавачком предузећу Рад, као и главни уредник Књижевне критике. Од 2007. године до смрти живео је у статусу слободног уметника.
Новица Тадић је умро 23. јануара 2011. године у Београду.
