Хвала Ти, Господе, што си ме јутрос из постеље
подигао. У њу синоћ, уморан, као у ледени гроб,
легох. Знам, Светлости, да ћу данас, ходећи по
граду, негде изгубити дах; за првим углом, на тргу,
у јутарњој магли, можда. Буди ми од помоћи,
Заштитниче слабих. И мене, заблуделог, упути
како знаш. Јер неће се знати ко су ми отац и мајка,
ни на којем ће ми ветру летети прах.
