slike pesnika

Перси Биш Шели



Биографија

Перси Биш Шели, један од најзначајнијих песника енглеског романтизма Перси Биш Шели рођен је 4. августа 1792. године.

Студирао је на Оксфордском универзитету, одакле је избачен због писања брошуре О неопходности атеизма (1811), заједно са својим пријатељом Томасом Хогом. Са деветнаест година отишао је у Шкотску где се оженио шеснаестогодишњом Херијет Вестбрук.

perski bis seli pesme poezija biografija engleski pesnici

Године 1816. напустио је трудну супругу и, инспирисан авантуристичким романима, побегао са новом љубављу, младом Мери, кћерком Вилијама Годвина, у Швајцарску. Ту се спријатељио са Бајроном. Његова друга супруга, Мери Шели, позната је по роману Франкенштајн, или модерни Прометеј. После смрти свога мужа, бринула се о издавању његових дела.

Изузетно образован, врстан познавалац филозофије, књижевности и науке, романтичарски слободоуман, борац против традиције, повластица и тираније, унео је у енглеску поезију тог времена ноту слободе и духовне смелости. У поеми “Краљица Моб” изразио је револуционарно осећање против владара, свештеника и политичара, а у “Побуни Ислама” наду у бољу будућност људског рода.

Перси Биш Шели, бунтовник против политичких, друштвених и верских стега, отишао је из Енглеске и последње године живота провео у Италији, где се 8. јула 1822. године утопио приликом бродолома, док је једрио.


Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.

Најновије на Поезији суштине

poezija sustine na fejsbuku

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта