Гледао сам Гетсиманску башту
Оцрњену страшћу и издајом
Његош
Да стигох раније само секунд који
Могао сам Јуду затећи на делу
Видети како сребрењаке броји
И грашке крви на Христовом челу
Овако сам само знаке назирао
Времена које нит тече нит стоји
Откад је свак од сваког зазирао
И откад се човек од пољупца боји
Увелико је увиђај текао
Свуд разапињане невидљиве нити
А јединог што је онда утекао
Видело се да ће сада ухватити
Да пружих корак ил успорих мало
На моје очи би се драма одиграла
Ту где је руља Христа шамарала
Живи сведок сам постао замало
