Мрак и ћутање.
У тами увире плач и питање;
Ту има да се сврши лутање Веселника сина.
Отворен, нијем гроб већ чека,
Иза тмина.
Растворив очи широко и пружив
Руке крвавих прстију преда се,
Пођох мрачним домом.
У превареним очима се гасе
Минулог свијета таштина и руг! –
Посљедњи огњи покојног сунца;
Шишмиш, сабласни друг.
Таче се крилом мога лица.
– Пази!
И дотичући зидове и врата
И посрћућ – заборављени празни! –
Прођох вашим мраком.
А радосно Сутра
С вјетром кад дође и свјетлосним зраком,
Хвалећ Бога рад среће и јутра.
Ви ћете читат на свакоме зиду
Ма да разагна јутро страх и муку –
Крвава слова једне бурне приче.
Трагове мојих давно мртвих руку.
