Аждаја своме чеду тепа:
Наказице моја лепа,
Шта ће с тобом бити, ко зна
Лепотице моја грозна?
Оставићеш своју мајку,
Отићи у неку бајку,
Бићеш личност негативна,
Ругобице моја дивна,
Јешћеш људе као репе,
Најмилији мој акрепе,
А твоја ће јадна мајка
Целог века да се вајка!
ПОДЕЛИТЕ ЛЕПОТУ ПОЕЗИЈЕ
Facebook
Twitter
Copyright Copyright © 2012 -
Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта
Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.
