Наказице моја лепа,
Шта ће с тобом бити, ко зна
Лепотице моја грозна?
Оставићеш своју мајку,
Отићи у неку бајку,
Бићеш личност негативна,
Ругобице моја дивна,
Јешћеш људе као репе,
Најмилији мој акрепе,
А твоја ће јадна мајка
Целог века да се вајка!
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Нека ме не буде кад будем престао да волим јер тада од мене не би остало ништа – можда само угарак неки голи од читавог овог великог огњишта.