Можда су то гласови биља о не
раст земље уз притке и поход буба
или лепет ветра који увек чезне о не
знамо толико да долази
да се лагано и упорно успиње
опна што нас дели према нама се угиба
према нама се угиба према нама се угиба
не покушавај улудо ти напорне би успео ни читав свемир да усмеришса висоравни ове једном си одуванврата не можеш отворитими ти се смејемо ми ти се смејемоврата се само према теби отварајупрема теби према тебии смех нам као гуштер у суву земљу убегне
сенка је најбогатија зидом без боја
читаво обиље затвара па и њега
неиспољеног госта
јечи ли то он у часу поподневном
отвара ли ми то он уста
да на папир пљувачку проспе
вере се ипак вере се полако а да се
сенке ослободи а да се решетке ослободи
већег тиранина под сунцем не би било
ниси присутан ниси бео па ипаккако би те из груди истислигрудне кости притискамо а руке нам сеу дрвене кашике претварајузнамо да су бреговинапуштене столице и да сепроцветала трешња твојим костима осулаа питамо се стално да ли јерешетка правилно исплетенаи не слаби ли твој сан о ваздуху
