
Матија Бећковић рођен je у Сенти, 29. новембра 1939. године. Сваки, па и онај бољи познавалац поезије, на питање: 'Где је рођен Матија Бећковић?' одговориће у журби, природно, и чак мало увређено што се то питање и поставља: 'У Ровцима'. А није. – написао је својевремено Борислав Михајловић Михиз.
Отац Матије Бећковића, Вук Бећковић, био је официр Југословенске краљевске војске на служби у Новом Саду у Петроварадинској касарни, па је Матија, сасвим случајно, рођен на војвођанској равници. Мајка му је била Војвођанка, Зорка Таушан, рођена у Кањижи.
Капитулацијом краљевске војске 1941. године, да би избегао заробљеништво, отац Матије Бећковића са породицом одлази на очево имање у Веље Дубоко у Ровцима у Црну Гору. Читаво време рата остаје у Ровцима, те се пред крај рата са јединицама четничких одреда повлачи према Аустрији, након чега му се губи траг. По неким подацима убијен је на подручју данашње Словеније у околини Брежица.
Матија Бећковић је основну школу завршио у селу Веље Дубоко, похађао је гимназију у Колашину и Славонском Броду, а вишу гимназију са матуром у Ваљеву, где је живео код тетке, мајчине сестре. Школске 1959/60, године уписао се на Филолошки факултет Универзитета у Београду на групу за југословенску и општу књижевност.
До сада је објавио следеће књиге:
Вера Павладољска, збирка песама (1962)
Метак луталица (1963)
Тако је говорио Матија (1964)
Че – Трагедија која траје (1969),
Рече ми један чо'ек (1970)
Међа Вука Манитога (1976)
Леле и куку (1980)
Два света
Служба Светом Сави (1989)
Његошу (1988)
Кажа (1988)
Чији си ти, мали (1989)
Надкокот
Служба
Сабране песме
Косово – најскупља српска реч (1989)
Ћераћемо се још