Људи у обртним вратима
моји су најближи рођаци.
Узрујана лица,
која никада нисам видео,
приближавају ми се и нестају.
Тек понеко рекао би ми понешто,
али као да, у последњем
тренутку, одустане.
Нема се ту шта рећи.
Врата се окрећу,
све је у покрету, сви смо у млину.
Од нас се лудо брашно
за пекару неког ђавола прави.
