slike pesnika

Рабиндранат Тагоре – ГРАДИНАР 65



Зовеш ли ме ти то поново?
Дође вече. Умор се обавија око мене као руке жедне љубави.
Зовеш ли ме ти то?

Сав свој дан дао сам ти, свирепа владарко, мораш ли ме лишити и ноћи моје?
Негде се све завршава, а нама припада самоћа таме.
Зар је морао глас твој да је пробије и мене да погоди?

Зар вече не свира своју свирку сна пред твојим вратима?
И крилате звезде зар се никада не пружају тихо на небу изнад твоје немилосрдне куле?
Не умире ли цвеће у твом цветњаку никада благо у прашини?

Мораш ли ме звати, немирнице?
Нека онда тужне очи љубави узалуд бде и плачу.
Нека жижак гори у самотној кући.
Нека сплав врати домовима уморне раднике.
Ја се отимам од својих снова и хитам на твој позив.

• Превео Давид С. Пијаде




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза – кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта