slike pesnika

Рабиндранат Тагоре – ГРАДИНАР 65



Зовеш ли ме ти то поново?
Дође вече. Умор се обавија око мене као руке жедне љубави.
Зовеш ли ме ти то?

Сав свој дан дао сам ти, свирепа владарко, мораш ли ме лишити и ноћи моје?
Негде се све завршава, а нама припада самоћа таме.
Зар је морао глас твој да је пробије и мене да погоди?

Зар вече не свира своју свирку сна пред твојим вратима?
И крилате звезде зар се никада не пружају тихо на небу изнад твоје немилосрдне куле?
Не умире ли цвеће у твом цветњаку никада благо у прашини?

Мораш ли ме звати, немирнице?
Нека онда тужне очи љубави узалуд бде и плачу.
Нека жижак гори у самотној кући.
Нека сплав врати домовима уморне раднике.
Ја се отимам од својих снова и хитам на твој позив.

• Превео Давид С. Пијаде




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта