slike pesnika

Светислав Стефановић – КАД УМРЕ БОЛ

svetislaf stefanovic kad umre bol
Целу ноћ плачу и умиру звезде,
и јеца небо из свију дубина;
кроз месечину белу к’о од крина
бескрајно негде црни коњи језде,

избезумљени и без господара;
и вриште нека црна јата птица,
и пиште нека јата удовица,
и мре од туге негде мајка стара.

У ове ноћи ником нема мира;
К’о пустош нека кроз све душе рида;
а уморан је живот сам, и дрема

све, пијано од умора; и свира
бездушни ветар, голе ране кида:
но залуд боли, ни бола већ нема.

slike pesnika

Стеван Луковић – ***

stevan lukovic mutan je tuzan bio dan
Мутан је, тужан био дан,
Мртва се јесен свали:
Ох, даждило је, даждило,
Када се роди мали.

Суморно небо жалосно
Облачје слило ћутом,
А хладни ветар шуштао
По свелом лишћу жутом.

У недоглед се крилила
Жалосна пустош рана,
Пред прозорима грактало
Злослутних јато врана.

Осмех га није дочек’о,
Но суза – да га прати;
Ни пољубац му не даде
Његова мртва мати...

Мутан је, тужан био дан,
Мртва се јесен свали –
Ох, даждило је, даждило
Када се роди мали!

slike pesnika

Александар Лесо Ивановић – ПЈЕСНИК

aleksandar leso ivanovic pjesnik
Пјесник је оштећени примјерак човјека
створеног да мирно и спокојно живи.
И Јесењин је био у срцу пун лелека
што је пјесник а не орач на њиви.

Пјесник свуд остаје а ипак даље иде
за маглом, за даљином, за облачића прамом,
њега је свуда мање но тамо гдје га виде
а најмање га има у њему самом.

(1960)
slike pesnika

Крстивоје Илић – ПЕВАЊЕ О БОГУ

krstivoje ilic pevanje bogu
Још једино умем да певам о Богу,
тихо и нежно, као ноћ што твори,
свој тамни облик по пољу и гори,
и као плашт га баца – испред ногу,

оних који њеним путањама кроче,
одвојени од свог тела и од слуха:
изнад њих је моја испружена рука,
да тебе додирне, о, бескрајни Оче!

slike pesnika

Крстивоје Илић – ЈЕСЕЊА ТЕУРГИЈА

krstivoje ilic jesenja teurgija
Моћ којом разумеш гласове дрвећа,
и молитве кише, коју земља прима,
не стиже из твојих измишљених рима,
него се у свему скрива – много већа,

мисао, изашла из нестварних сила:
из магије, што је само небу знана;
још земаљска песма није ни спевана,
равна стварном чуду, корења и жила!
slike pesnika

Крстивоје Илић – НАСЛЕЂЕ

krstivoje ilic nasledje
Заустављен тако, у дубини мрака,
над модрим плодом језика и твари;
где ти је вино – где су соколари,
да изведу првог анђела из Пакла!

Где је твоје старо писмо и оруђе,
са којим су преци лежали у гробу;
да браниш порекло, и име, у добу,
које је све више суморно и туђе!
slike pesnika

Крстивоје Илић – УТЕХА

krstivoje ilic uteha
Није толико страшан пад,
колико наша душа стрепи:
мртви, који су доле лепи,
на дну понора дижу град,

од рушевина, где у слози,
бораве сенке – вечни род,
оних, који небески свод,
држе над собом, као бози!
slike pesnika

Крстивоје Илић – БУДУЋЕ РЕЧИ

krstivoje ilic buduce reci
Све је хладнији опис плача,
од којег лишће нагло вене;
земља и небо – тамне мене,
између којих смрт – корача!

Колико је досад сишло бола,
низ наше вене, понор течни;
све ће то једном бити речи,
а речи дрво: прах и смола!
slike pesnika

Крстивоје Илић – ЗБОГОМ, ДУШЕ СВЕТЕ

krstivoje ilic zbogom duse cvete
Ноћас – испод звезда пролећу лабуди:
плове крици; као мутни говор на дну
разливених вода – где ће и да падну
њихова већ уморна тела: о разбуди

речи – сваком слогу кажи: ено лете
небом птице смрти, глава извијених,
у простор дубоки, налик младој жени,
која плеше; реци: збогом, душе свете!

slike pesnika

Крстивоје Илић – СМИСАО ЗЕМЉЕ

krstivoje ilic smisao zemlje
Пре ње све је Хаос прождирао у се;
изван сваког склада, мере и облика:
поредак имена сјај су њеног лика,
засејаног по тлу – као млади усев!

Тако из ње ниче смисао – постања:
сасвим једноставно као корен грма;
Земља плови! Све је друго – стрма
ноћ – у коју и дух, и тело потања!

slike pesnika

Крстивоје Илић – ВРЕМЕ ВЕЧНОСТИ

krstivoje ilic vreme vecnosti
Однегуј у своме гласу – птицу;
тај плави придев – измаглицу!
Па пусти звезду да је скида,
са врха стабла, крошње вида!

Ту, где се отвара врт лудила,
сама се вечност пробудила!
И прешла у реч, у дах слога,
вечност: то време пуно Бога!

slike pesnika

Крстивоје Илић – ВИСИНЕ

krstivoje ilic visine
Изнад свега су нам остале висине;
ни дух, ни око, никад не досежу,
до тих граница – које небо вежу,
са понорима, што се празни чине!

Узалуд је напор човека и звери,
да умом и криком смисао докуче:
горе, још звезде своју ватру уче,
а доле, све се знаком смрти мери!
slike pesnika

Крстивоје Илић – БОЖАНСТВО СТВАРИ

krstivoje ilic bozanstvo stvari
Сад ти је сасвим лако рећи:
ствари остају само – ствари!
ако се божанство занемари,
о, ко би могао постати већи,

пријатељ свега што не дише,
и у тајни се облик скрива:
у Богу, свака ствар је жива,
и сама своју вечност пише!
slike pesnika

Рабиндранат Тагоре – ПЕСМА ДАРОВНИЦА

rabindranat tagore pesma darovnica
У поздраву једном теби, мој Боже,
нека се сва осећања моја рашире
и нека њихов додир буде свет
крај твојих ногу.

Као што се јулски облак кишовити
све ниже спушта од дажда тежак,
који се спрема,
и дух мој нека се, поздрављајући те,
наклони твоме прагу.

Све моје песме, да сједине звуке
другачије, у скупни ток
и нека се улију у море тишине
да би поздрав послале теби.

Слични оном јату ждралова пуних чежње,
који домовини лете обноћ и обдан,
у планинска гнезда, тако и живот мој
нек крене путем дому своје вечности
шаљући поздрав теби.

•Превела Биљана Миленковић

slike pesnika

Крстивоје Илић – ХИЛАНДАРСКА ЕЛЕГИЈА

krstivoje ilic hilandarska elegija
Све нам се изнова рушило, и постајало Скадар,
Само си ти стасао – нашег порекла владар!

Узалуд све богатство, и силе царског трона,
да нису са висина спуштена твоја звона!

Од исте божанске меди, којом се жезла творе,
Потиче њихова јека – изнад светачке Горе!

И то су сви наши пути, од тебе, до небеса,
и натраг, низ поноре: крви, смрти и беса!

Ако још једном будемо, из себе, протерани,
ти ћеш нам блажити бол, као мелем на рани!

Мада те нисмо достојни, у овом горком часу,
смемо ли се надати – помирењу, и спасу!

Искажи светим словом, сатвори сваку клетву,
одузми нам из руку, и молитву, и жетву!

Али нас прими себи, и стишај наше свађе,
да опет будемо народ, који је тобом нађен!

15. јул 1998.

slike pesnika

Фридрих Шилер – ПОДЕЛА ЗЕМЉЕ

fridrih siler podela zemlje
Дајем вам земљу у вашу баштину –
Људима с неба викну Зевс бог,
Поклањам вам је у вечну својину
Само да дела нек свак дође свог.

И тад пожури све што руке има,
Старо и младо на свој пође рад,
Ратар потрча пољским плодовима,
А по шумама оде витез млад.

Трговац своје напуни мазге,
Поп узе вино, као део свој,
Краљ позатвара мостове и стазе
И рече: од свег десетак је мој!

Но, доцкан, пошто људи све узеше,
Из даљина је дошо песник тад.
Али за њега ничег не беше,
Јер све је газду свог имало сад.

Вај, зар свог верног заборави сина?
Те да на земљи ничег нема он?!
Одјекну вапај до божјих висина...
И песник паде под Јупитеров трон...

Ако су снови светски те занели
– рече Зевс – ништа ја нисам крив том
– Где беше онда кад се земља дели?
– Ја – рече песник – бех у небу твом.

Гледао сам светлост коју дајеш собом,
Слушао сфера и небеса пој.
Опрости духу што, озарен тобом,
Изгуби земљу и део на њој.

– Шта ћеш – Зевс рече – свак има свој део,
Подела земље свршена је ствар.
Но, ако са мном живети би хтео,
Ево ти небо и небеса чар.

•Превео Трифун Ђукић

slike pesnika

Крстивоје Илић – ХРИСТОВ САН

krstivoje ilic hristov san
Слама је свила мека –
На којој дечак спава: 
У сну га прати сенка, 
И крунисана глава!

Миришу топле јасле,
На млеко и колевку:
Прве су звезде згасле,
И прве сузе теку!

А Марија га чува –
као и свака мати:
напољу ветар дува,
и теку божји сати!

slike pesnika

Крстивоје Илић – ГОВОР ВОДЕ

krstivoje ilic govor vode
Шта то стално шуми вода:
Неку причу, неку басну,
Док протиче и док хода,
Усред дана, у ноћ касну!

Пишу ли се тим језиком 
Лирске песме о љубави:
Са придевом и везником,
О шапату у дубрави!

Ако могу – што пре јави,
на листићу ђачке свеске:
поздравља те дечак плави,
пореклом из – Вила Леске!
slike pesnika

Иван В. Лалић – ПИЕТА

ivan v lalic pieta
Срце је Мајке срце Боgомајке
Тин

Положила сам обе уске шаке
Под твоја плећа, придигла полако,
Покретом који на кретњу се сећа
Кад сам те преповијала; помакла
Из водоравне равнотеже, лако,
Као да ниси за смрт једну тежи –
(Али за утег жртве своје лакши)
Од тог тренутка заувек ми лежиш
У наручју, ван причина и ствари;
И свет се обнавља у мојој кретњи
И љубави твог чина, изван мене;
И зато остаје у равнотежи.

Положила сам обе уске шаке
Под твоја плећа, придигла полако;
И заувек смо скамењени тако.

(19. II 1992)

slike pesnika

Бранко Миљковић – КУЛА ЛОБАЊА

branko miljkovic kula lobanja tragicni soneti
II
Жалбо црних птица и тужне похвале
Празно име иза смрти и обијен вид
То није љубав то је патња и стид
Кад одјеци померају места, и обале.

Подземни ветар успава заспале
Улаз чувају две тишине и хрид
То није љубав то је патња и зид
Од лобање где труну звезде што су сјале.

Нестајем бдијем постајем глас и време
Цвет већи од ноћи празни талас без успомене
Звезде које се над главом мојом пале

Којима замених вид и име свога правца
Лађо пуна заборава и ветра без прамца
Некога света тешке сене пале.

(Трагични сонети)
slike pesnika

Владимир Набоков – ЗАБОРАВИЋЕШ

vladimir nabokov zaboravicesЗаборавићеш ме. Заборавићеш и ову ноћ
кô овај црни врт, кô талас што у даљама пљусне
и небом тмину над сјајем месеца згусне…
Но – нећеш бити срећна – слутње чујем моћ.

Можда грешим. Само сам песник, у ствари
превртљиви пријатељ тугама пролазним,
безбрижни сањар у радостима кратким,
уметник који исто за таму и светлост мари.

Али, слутње су врло надахнућу сличне:
та горчина у мом гласу потиче од презира!
Зато – твој пут је прави, јасан, без немира:
те сенке, те магле – моје су визије невичне.

На крају, предосећам: живећеш тихо, лепо –
све док се у теби ватра чежње не пробуди,
но тад, ниједном звездом нећеш таћи сјај луди,
као кад сам те ја светлошћу обасипао слепо.

•С руског превео Анђелко Заблаћански


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.